DA SE NE ZABORAVI! 22 godine od bombardovanja SRJ

DA SE NE ZABORAVI! 22 godine od bombardovanja SRJ

Danas se navršavaju 22 godine od početka agresije NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Agresija NATO je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ, da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.

Peter Handke: Osudio sam NATO bombardovanje jer se radilo o pravdi za Srbiju

Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih. Tokom rata sa Kosova i Metohije je izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca.

Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a. Sa vojskom i policijom u centralnu Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca.

Tokom bombardovanja SRJ izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

Najveći zločini:

1. Milica Rakić

Milica Rakić

Milica Rakić

Mala Milica Rakić (3) poginula je 17. aprila 1999. godine u Batajnici tokom NATO bombardovanja kada je geler od rasprskavajuće bombe uleteo u kupatilo i pogodio devojčicu u glavu dok je sedela na noši.

2. Granatiranje RTS

23. aprila 1999. godine, u 2:06 časova desilo se granatiranje zgrade RTS-a. Bombe su pale na na zgradu državnog medija u Abardarevoj ulici. U tom granatiranju život je izgubilo 16 radnika RTS-a a još mnogi su povređeni.. Za taj ratni zločin do sada je jedino odgovarao tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je izdržao kaznu zatvora od 10 godina, jer nije preduzeo mere da se zaposleni RTS-a zaštite i evakuišu posle pretnji da će zgrada biti bombardovana.

3. Bombardovanje Aleksinca

5. aprila 1999, samo u jednom naletu NATO aviona, srušeno je više od 700 stambenih objekata u širem centru grada. Samo te noći poginulo je 12, a teško povređeno preko 40 građana.

4. Voz u Grdeličkoj klisuri

Putnički voz broj 393 gađan je iz aviona 12. aprila 1999. godine, dok je prelazio preko mosta i pretpostavlja se da je u napadu poginulo najmanje 15 civila. Prva raketa pogodila je drugi od četiri vagona i lokomotivu, i prva kola gurnula napred nekih stotinak metara. Deset sekundi kasnije, drugi projektil srušio je drumski most. Treća je pala na treći vagon, a četvrta je još jednom pogodila drumski most.

5. Autobus kod Lužana

Prvog maja 1999. godine , NATO avijacija granatirala je u 13 časova autobus „Niš-ekspresa’’ koji se kretao iz Niša preko Podujeva ka Prištini. Autobus je od granate koja ga je pogodila prepolovljen. Nikada nije utvrđen tačan broj žrtava, jer se prilikom granatiranja mašinica za izdavanje karata potpuno istopila, ali se pretpostavlja da ih je bilo oko 70, mahom žena i dece.

6. Masakr u Varvarinu

NATO avioni su 30. 05. 1999. godine kod Varvarina s četiri projektila, ispaljena za manje od pet minuta, srušili most preko Velike Morave i ubili 11 civila, među kojima i Sanju Milenković (16), jednog od najtalentovanijih mladih matematičara u svetu.

7. Novosadski mostovi

Prvi se na udaru našao Varadinski most koji je sa nekoliko projektila srušen 1. aprila 1999. Nedugo zatim , već 3. aprila bombardovan je i srušen Most Slobode koji je povezivao Novi Sad i Sremsku Kamenicu, a poslednji preostali most , Žeželjev most, teško je oštećen u granatiranju 6. aprila da bi 23. aprila u novom napadu bio potpuno razoren. Grad poznat po svojim mostovima ostao je bez njih, odsečen od ostatka zemlje.

UNS: NATO mora da odgovara za ubistvo 16 radnika RTS-a

8. Napad na albanske izbeglice kod Koriše

Dogodio se 14. maja 1999. U napadu je sa šest projektila pogođena farma u blizini Koriše na kojoj su se nalazile albanske izbeglice. Ukupno je u napadu poginulo 87 civila albanske nacionalnosti. NATO je u ovom napadu koristio termovizuelne bombe koje posle udara razvijaju temperaturu visoku i do 2.000° C. Među žrtvama je bilo 10 novorođenčadi, 26-toro dece uzrasta do 15 godina, 42 osobe od 15 do 55 godina i tri starije osobe. Među ranjenima su bile dve bebe, 25-toro dece uzrasta do 15 godina, 27 osoba od 15 do 55 godina i 16 starijih osoba.


Share Tweet Send
0 Komentara
Učitavanje...