Srbijo zaboravila si svoje junake

Srbijo zaboravila si svoje junake

Dok bivši ministar vojni Vulin bije svoju najvažniju bitku, bitku za javno otkrivanje identiteta tviteraša i dok ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić Tepavčević maže nokte u kozmetičkom salonu, dotle stotine naših veterana čeka na pomoć. Pomoć koje nema.

Pripadnici karaule Košare (april 1999.)Pripadnici karaule Košare (april 1999.)
Pomoć koju su kao regularni vojnici zaslužili. Bivši Ministar vojni je već pokazao da ga problemi veterana, koji su 157 dana protestvovali u Pionirskom parku tražeći da se njihovi zahtevi uvaže i implementiraju u postojeći zakon, apsolutno ne zanimaju. Danas, tetkino ljubimče sa 15 minuta odsluženog vojnog roka predlaže uvođenje obaveznog vojnog roka za generaciju 2004, a da nije rešio probleme veterana iz ’99 godine koji su tada bili na odsluženju redovnog vojnog roka. Sadašnji ministar vojni, Nebojša Stefanović takođe ima preča posla. Čuvanje svog ministarskog mesta. Posle afere „Krušik“ i „Jovanjica“ i uloge Dijane Hrkalović u povezanosti sa kriminalnim klanovima skoro da je netragom nestao. Ministre vojni, ili bolje da Vas oslovim sa ministre VAJNI, da li zaista mislite da će neki roditelj pored ovakvog vašeg odnosa prema ratnim veteranima sutradan, ako bude zatrebalo, zaista pustiti svoje dete da brani otadžbinu? Ministre silni, to su bila deca, golobradi mladići koji su posle samo mesec dana obuke u regularnim jedinicama Vojske Srbije poslati da brane otadžbinu na teritoriji KiM koja je bila napadnuta od strano NATO agresora. Bitno je da ste snimili film o bitkama na Košarama i Paštriku… Da li ste ikada videli jednog ranjenog borca? Da li ste videli borca bez ruku, nogu, oka? Znate li uopšte šta je PTSP (post traumatski stresni poremećaj)? NE, ministre vojni. Ne želite da znate. Ne želite da ih vidite.! Ni imena im ne znate!
Dragan Nikolić; FOTO: Privatna arhivaDragan Nikolić; FOTO: Privatna arhiva
Dok budete uživali kraj bazena, u skupštinskom restoranu, ili divanili sa svojom omiljenom kozmetičarkom, odvojite bar koji minut da pročitate priču o životu jednog ratnika, jednog HEROJA. Dragan Nikolić vojnik Graničar 53. graničnog bataljona bio je raspoređen na državnoj granici sa Albanijom na karauli Košare. Njegovi pretpostavljeni bili su  sadašnji potpukovnik Dimčevski Dragutin i pukovnik Šljivančanin Duško koji su ocenili  Dragana najvišim vojničkim ocenama. Prilikom jedne akcije u njegovoj  neposrednoj blizini pao je minobacač koji ga je odbacio deset metara. Mokrio je krv danima. Od siline detonacije svi unutrašnji organi su mu  bili uzdrmani. Posle kraćeg oporavka Dragan se vratio u matičnu brigadu, na prvu liniju fronta i tu ostao do kraja rata. Sa svojim saborcima. Za nas. A mi? Da li smo ga zaboravili?
Zahtevi boracaZahtevi boraca
Dvadeset dve godine kasnije i posle preživljena dva moždana udara Dragan se  nalazi u teškom zdravstvenom stanju. BEZ MOGUĆNOSTI  hospitalizacije . Na pregledu u VMC Niš mu je rečeno da je za zbrinjavanje. Ali…. U medjuvremenu, Dragan doživljava i treci moždani udar…ili vid moždanog udara…ili ko zna šta jos… UZ UREDAN UPUT za Klinički centar Niš, biva odbijen uz obrazloženje da zbog covida-19 nisu u mogućnosti da primaju nove pacijente. Dragan opet biva odbijen.Jos jedno obrazloženje…Još jedno odbijanje…A posledice? Paraliza DONJIH EKSTREMITETA I otežana mogucnost govora i komunikacije. Jos jedna pobeda birokratskog sistema nad humanošću i pravdom. Trenutno se otac i brat brinu o njemu, njegovoj ćerci uz pomoć dobrih ljudi i saboraca koji se bore za njega. A da je bilo drugačije o njemu bi brinuo tim lekara i fizioterapeuta, porodica bi bila obezbeđena od strane države za koju se časno borio. Ne za sebe, već za odbranu Srbije i svih nas. Ćerkica od 10 godina je jedina radost i motiv za život ovog junaka. Njena jedina želja je da se tata oporavi. „Sve ostalo će biti lakše“ rekla mi je, pokazivajući svog malog zeku, kucu, dve mace i dve ovčice o kojima brine. (Malena Draganova ćerkica nam je skuvala kafu na starom šporetu i ponudila sok koji je ona lično spremala.) Ovo je Draganova životna priča. ALI NJEN EPILOG MOŽE DA BUDE DRUGAČIJI. Mora da bude drugačiji! Da je zakon bio dobar i da su usvojeni zahtevi boraca za promene u boračkom zakonu danas ne bi imali slučajeve kao što su Dragan Nikolić, Dalibor Cvetković, Ivana i Zorana Sekulića, Dejana Perića i svih drugih kojih je na žalost mnog Sada je valjda svakom jasno da je status borca samo mrtvo slovo na papiru. Od Dragana je država očigledno digla ruke. Ja nisam. I neću. Znam se da nas ima još. Pomozimo ovom junaku! POKAŽIMO DA IH NISMO ZABORAVILI! Pokažimo da smo drugačiji! Da smo ljudi! Namenski račun za pomoć Draganu: Poštanska štedionica: Dragan Nikolić Broj tekućeg računa 200-123615719- 64

Share Tweet Send
0 Komentara
Učitavanje...